Државни празник Сретење - нерадни дани
Државни празник Републике Србије јесте Сретење - Дан државности Србије, који се празнује 15. и 16. фебруара. Ако један од датума када се празнује пада у недељу, не ради се првог наредног радног дана.
Понедељак и уторак, 16. и 17. фебруар 2026. године су нерадни дани, Државни празник - Сретење.
 Решење о нерадним данима | 324 Kb |
ОБАВЕШТЕЊЕ - Агенција за просторно планирање и урбанизам РС
Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности ("Сл. гласник РС", бр.91/2025), прописано је да рок за подношење пријава истиче 5.2.2026. године.
Услед велике заинтересованости за подношење пријава, која је узорковала преоптерећење система "Свој на своме", рок за подношење пријава, продужава се за додатна три дана и истиче 9.2.2026. године, у 00.00 часова.
Новонастале околности представљају објективан разлог за неподношење пријаве благовремено, а све пријаве, које путем система "Свој на своме", буду предате до 9.2.2026. године, у поноћ, сматраће се благовременим, без обавезе достављања доказа о спречености за подношење.
Посебно се истиче да је у питању најкомплекснији дигитални систем икада стављен у оперативну употребу у Републици Србији, како по обиму података, тако и по сложености правних и техничких процеса које истовремено подржава. За мање од два месеца рада система поднето је више од 1,9 милиона пријава.
На основу наведеног, продужење рока представља оправдану, разумну и пропорционалну меру, донету у интересу грађана и несметаног спровођења поступка.
Бадњи дан је нерадан дан
Решење да је Бадњи дан, 06.01.2026. године, нерадан дан.
| Решење Бадњи дан 2026 | 561 Kb |
Обележена 111. годишњица Колубарске битке
Државна церемонија поводом обележавања 111. годишњице Колубарске битке у Првом светском рату одржана је у Лазаревцу , испред Храма Светог великомученика Димитрија, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Церемонија је започела парастосом који је у крипти храма служио Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски господин Јован, са свештенством Колубарско-посавског намесништва. Потом су венце у крипти храма положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, председник и заменик Општине Лазаревац Томислав Рикановић и Анђела Пејовић, начелник Колубарског управног округа Виктор Мићић, представници амбасадора , представници Војске Србије и Удружења за неговање традиција и борачких организација.
Колубарска битка такође позната као Битка на Сувобору једна је од најзначајнијих и најпознатијих битака Краљевине Србије у Првом светском рату. Њен значај лежи у чињеници да је представљала величанствену победу српске војске против бројчано надмоћније и боље опремљене Аустроугарске монархије, у тренутку када је цео свет очекивао српску капитулацију. Због изузетних заслуга, стратегије и победе у Колубарској битци Живојин Мишић је добио унапређење у чин војводе.
